уторак, 23. јануар 2018.

O slobodi medija u Makedoniji: Da se ne zaboravi “krvavi četvrtak”

O slobodi medija u Makedoniji:  Da se ne zaboravi “krvavi četvrtak”

Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists




O slobodi medija u Makedoniji: Da se ne zaboravi “krvavi četvrtak” 

Nataša Stojanovska i danas  se uznemiri kada pomisli da treba da uđe u Sobranje. Tako je od 27. aprila, dana koji su makedonski mediji nazvali “krvavi četvrtak”. 

Tada su, upravo u “Pres sali” Sobranja, napadnuti poslanici tadašnje opozicije i novinari koji su pratili pres konferenciju novoizabranog predsednika parlamenta. Od tada je prošlo osam meseci, ali za Stojanovsku traume su i dalje žive. 
„Još nisam ušla  u Sobranje, nisam smogla hrabosti, niti snage da udjem, iako sam jednom pokušala da udjem I popijem kafu sa ljudima sa kojima sam proživela taj ‘krvavi četvrtak’ u Sobranju. Ali, verujte, vratila sam se nazad“, kaže Stojanovska. 

A, šta se dešavalo u Sobranju tog 27. aprila?

Za događaje od 27. aprila Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu za jedno od najtežih krivičnih dela protiv države, za koje makedonski zakoni propisuju najmanje deset godina zatvora. Među osumnjičenima su tadašnji policijski funkcioneri i poslanici tada vladajuće VMRO-DPMNE, koja je sada u opoziciji. 

Dok traje istraga mali broj novinara se usuđuje da kaže ko je kriv za nasilje nad novinarima, iako 27. april nije bio jedini takav slučaj. 
Pet godina ranije, 24. decembra 2012. godine novinari su prvi put izbačeni sa galerije plenarne sale Sobranja, odakle prate zasedanja.  Nije im bilo dozvoljeno da izveštavaju sa sednice na kojoj je donošen budžet. Medju njima je bila i Snežana Lupevska Sozen. 
„Upozorili su nas da  moramo da izađemo. Svakako da smo odbili, jer je trebalo da izveštavamo sa tog događaja. Na silu su nas, bukvalno su nas vukli, izveli sa galerije”, kaže Lupevska.    

Na pitanje da li je zatražila zaštitu, odgovara: „Nije imalo od koga. Oni koji su trebali da te zaštite, a to su obezbeđenje i policija, u stvari su pravili nasilje”. 

Ali, makedonski sudovi nisu videli slučaj u tome što su novinari bili sprečeni da izveštavaju. Čak je i Vrhovni sud kazao da nije prekršeno njihovo pravo da izveštavaju. Ali, Sud za ljudska prava u Strazburu je bio drugačijeg mišljenja i doneo je presudu u koristi makedonskih novinara. 

Snežana Lupevska kaze da je “bilo autocenzure I straha”. „Nisu se svi novinari potpisali na tužbu. Samo nas petoro. Dobili smo adekvatno obeštećenje, država je isplatila to obeštećenje i, time smo, što je navažnije dobili moralnu satisfakciju”. 

Moralna satisfakcija stigla je pet godina posle tog 24. decembra. I dok su novinari u Skoplju bili fizički sprečavani da izveštavaju, dopisnici iz unutašnjosti, koji su bili kritički nastrojeni prema prethodnoj vlasti, bili su pod potpunom blokadom opština.

Aneta Daskalovska je izgubila posao u vreme kada je pisala koliko je bogat i kako se obogatio tadašnji gradonačelnik Bitolja Vladimir Taleski. Pritom, doći do bilo kakvih informacija od lokalnih vlasti bilo je nemoguće.  
„Svaki moj zahtev za informaciju iz Opštine Bitolj bio je prećutno odbijan, bez da mi bilo šta odgovore. Ukoliko bi slučajno digli telefon njegovi iz pres službe su nalazili takve izgovore, da je  bila sramota za to što rade.  U stilu, saslušaće Vaše pitanje, pa će da kažu: da, da, napišite mejlom, odgovorićemo Vam. Mejl se nikad nije vraćao nazad. Ili, ja ne mogu ovo da odgovorim, znate, deca su mi bolesna, nisam na poslu. Bilo je takvih izgovora”, kaže Daskalovska.

Ona kaže da je njen primer drastičan, ali da od uvreda Taleskog sa pozicije gradonačelnika nisu bile pošteđene ni druge kolege. 
„Počeo je da vređa novinare koji su mu postavljali pitanja. Znači, na događaju, na javnom događaju mu postavljaju pitanja, a on odgovara rečima: ‘Vi ste šarlatani!“, dodaje Daskalovska. 

Džabir Derala iz nevladine organizacije “Civil” objašnjava da je ovakav odnos sprovodila jedna struktura moći koja ima veze sa politikom ili je direktno proizašla iz nje. I to je trajalo celih 11 godina. 
„Vlasti su, jednostavno, pretvorile medije u tripod, stalak za mikrofone. Za njih mediji nisu bili oko javnosti. Naprotiv, oko javnosti su zatvorili i pretvorili medije u stalak za mikrofon u koji mogu da govore neometano”, kaže Derala. 

Nova vlada Makedonije, izabrana posle 27. aprila, obećava transparentnost.  Vlada koju predvodi Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) premijera Zorana Zaeva govori o drugačijem odnosu prema novinarima i medijima uopšte. Među prvim odlukama bila je odluka da se skine oznaka tajnosti  sa nekih informacija  I da se novinarima olakša pristup informacijama. 

Pa, ima li  promena u odnosu vlasti prema novinarima?
„Ima razlike u tome da niko tako brutalno ne sprovodi politiku. Nadam se da je u odnosu na urednike i vlasnike stvar poboljšana“,  kaže Lupevska Sozen.
”Tvrdim, kada su u opoziciji političari su transparetni. U bilo kojem da ih pozoveš javiće se, pa će ti kazati, pa će ti dobaciti nešto, pa i sami će biti ‘zviždač’. Ali, dođu li na vlast, ta transparentnost traje  mesec do dva. I već ih nema. Gotovo”, objašnjava Daskalovska. 

Svi sagovornici se slažu da je potrebno vreme da stvari počnu da funkcionišu kao u svakoj demokrataskoj zemlji. Nataša Stojanovska kaže da se ne sme dozvoliti da se 27. april zaboravi. 
„Nekažnavanje za to što se desilo 24. decembra u Sobranju, kada su izvukli poslanike i nas novinare, dovela je do 27. aprila”, kaže Stojanovska. 







ATV - Zvanična promjena vlasnika, pa imenovanje novog direktora

piše: Slobodan Vasković

Alternativna televizija (ATV) će u narednih nekoliko dana i zvanično, kroz papire, postati vlasništvo Slobodana Stankovića, vlasnika konzorcijuma "Integral inženjering”.

Dio tog konzorcijuma je i firma “Integra inženjering”, koja je direktni vlasnik ATV-a.

Krajem prošle godine, u njenoj poslednjoj sedmici, ATV je prešla u vlasništvo porodice Stanković.

Oni su za ovu medijsku kuću, većinski vlasnički paket od 56 posto, platili 4,5 miliona KM, a sav novac je isplaćen na račune bivših vlasnika.

Još uvijek nije odlučeno ko će biti novi direktor ATV-a, a moji izvori navode da će do imenovanja doći kada se završi proces promjene vlasničke strukture. 

Nataša Tešanović, dugogodišnja i još uvijek aktuelna direktorica ATV-a, odlazi iz te kuće.

Tešanovićeva je u vlasništvu ATV-a imala 30 posto udjela, Darko Aleksić 10 posto, dok su Dragana Škrbo i Danko Matić posjedovali po 8 posto udjela.



понедељак, 22. јануар 2018.

O slobodi medija u Srbiji: "Topli zec" za radoznale novinare (video)

O slobodi medija u Srbiji: "Topli zec" za radoznale novinare
Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists

"Topli zec" za radoznale novinare

Marija Bogunović/BETA

O slobodi medija u Srbiji: "Topli zec" za radoznale novinare
Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists

"Konferencija za medije danas više nema, danas imamo konferencije za javnost, i to su konferencije koje nisu namenjene razmeni informacija, to su konferencije koje su u slavu jedne osobe, jednog čoveka i jedne politike", kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i jedan od osnivača Grupe za slobodu medija Slaviša Lekić.

Lekićeva izjava u zaoštrenoj formi definiše stav o ponašanju političara prema novinarima i medijima karakterističan za Grupu za slobodu medija, čiji je cilj borba protiv "medijskog mraka". Prvi zahtev te grupe upućen Vladi i Skupštine Srbije je da državni funkcioneri prestanu vređanje i ignorisanje novinara i medija koji postavljaju teška pitanja, jer javnost ima pravo da zna, a posao predstavnika vlasti je i da odgovaraju na pitanja!
Situacije u kojima funkcioneri vređaju i ignorišu novinare, izbegavaju odgovore i govore ono što im odgovara, postale su gotovo pravilo. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jednom prilikom rekao da mu se sviđa da odgovora kako on želi, a ne kako novinar očekuje, dok je ministar odbrane Aleksandar Vulin naveo da će odgovoriti na pitanje kada bude hteo.

Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević smatra da je uzrok takvog ponašanja vlasti to što ona počiva na pretpostavci da nema dijaloga i da pitanja odgovornosti za poteze koje vuče nije uputno postavljati.
"Mi to vidimo na čitavom nizu stvari, a pre svega na nipodaštavanju građanskog civlinog društva, na urašavanju kontrolnih institucija i na odnosu prema novinarima. Novinari su tu prvi na listi zato što je jednoj vlasti koja je sve uložila u to da savlada tehniku pobedjivanja na izborima potpuno nezamislivo da tamo preko puta sedi neko s kim moraju da razgovaraju", rekla je ona.

Predstavnici medijskih udruženja upozoravaju da su se konferencije za štampu pretvorile u skupove za javnost, iako su njihova pravila jednostavna i jasna svuda - novinar pita, a predstavnik vlasti odgovara. "Zna se šta je čiji posao, posao političara je da rade u korist gradjana i da budu tu da odgovore na pitanje novinara, a posao novinara je da insistiraju da dobiju odgovor na pitanja", kaže predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović.

Insistiranje na odgovoru, političari - opozicioni i vladajući, ali i predstavnici resornog ministarstva - najčešće tumače kao nekulturu i provokaciju novinara, uz nastojanje da ih "poduče" novinarskom poslu.
"Mislim da novinari na te konferencije za štampe dolaze jako nepripremljeni, pitanja koja se tu postavljaju su ne samo nemušta, već ono što me posebno iznenadjuje - daju se odgovori koji su možda malo i širi a onda odmah posle toga sledi pitanje a odgovor je već dat", kaže državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović.




Predsednik Vučić tako je ocenio kao provokaciju novinara to što je sedam puta prekinut potpitanjima, dok je gradski menadžer Goran Vesić insisitranje na odgovoru novinarki televizije N1 Maji Nikolić ocenio kao vredjanje i poručio joj da može da se raspravlja sa njim tek pošto postane član stranke.
"Do sada nismo čuli da kada hoćete da postavite pitanje funkcioneru gradske vlasti koga vi plaćate kao poreski obveznik, morate da se kandidujete. Reagovala sam na to jer ne želim da me neko na terenu etiketira, a nije prvi put da nas neko etiketira kao političke protivnike", ispričala je Maja Nikolić.

Novinari, a naročito oni koji se bave istraživačkim novinarstvom često su suočeni sa ćutanjem organa vlasti, pa moraju da traže pomoć poverenika za informacije od javnog značaja kako bi dobili potrebne informacije. Ali ni tada, po rečima Maje Živanović iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN), ne stigne potpun odgovor.
"Prosečan odgovor je forma dokumenta u kojem je zatamnjeno sve, u kojem je crnim markerom zatamnjeno ko je potpisao dokument do sadržine tog dokumenta", rekla je Maja Živanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić skrenuo je pažnju da se često pojedini podaci ne daju novinarima pod izgovorom da je reč o službenoj tajni. “Kako bi, pobogu, odavanje bilo koje informacije kako je neki funkcioner stekao imovinu ili prihode, ugrozilo interese Srbije”, upitao je Šabić.

Novinari su, inače, "zatrpali" poverenika zahtevima kojih u proseku godišnje dobije više od 300. U 96 odsto slučajeva stigne odgovor, ali prošle godine procenat uspešnosti je opao za četiri odsto i i dalje opada. I sporost i sve slabija uspešnost postupka deluju kao poruka novinarima da, čak i kada zakon na njihovoj strani, ne mogu lako doći do informacija.
"S jedne strane imate zakon koji medijima, javnosti, gradjanima jemči odgovarajući pristup informacijama od javnog značaja. Ako državani organi ne poštuju taj zakon i ako oni drugi državni organi koji su dužni da ih prisile da poštuju, takodje ne poštuju zakon onda se država de fakto ismeva sa svojim sopstvenim zakonom”, kaže Šabić.

Iz Evropske unije već godinama upozoravaju da su mediji u Srbiji neslobodni, da država ništa ne čini da popravi situaciju i da učestvuje u kršenju garantovanih sloboda. Podaci Reportera bez granica pokazuju da Srbija od 2014. konstantno pada na listi slobode medija, te je 2016. nazadovala za sedam mesta, zauzevši 66 poziciju.







Cvijanović i dalje najbliža kandidaturi za predsjednika RS; SNSD ima ubjedljivu prednost kao stranka

piše: Slobodan Vasković

Željka Cvijanović i dalje je najveći favorit SNSD-a za poziciju predsjednika RS, dok će Milorad Dodik, prema sopstvenim riječima, 18. maja saopštiti da li će se on kandidovati za člana Predsjedništva BiH.

U kombinaciji za tu poziciju pominje se i Nebojša Radmanović, dok Siniša Karan ostaje rezervno rješenje u slučaju promjene sadašnjeg stanja stvari.

Dodik je najavio da će SNSD dati oba kandidata za predsjedničke funkcije, čime je još jednom odbio zahtjeve DNS-a da im se dodijeli jedna od te dvije nominacije.

Nije bez izgleda da DNS samostalno izađe sa svojim kandidatima na oba nivoa, što bi značajno umanjilo šanse SNSD-ovih predstavnika za pobjedu, iako stranka trenutno dominira. 

Unutar Saveza za promjene jedino je sigurno da će Mladen Ivanić dobiti jednu od predsjedničkih nominacija; Ivanić lično je bliži kandidaturi za člana Predsjedništva BiH, ali to zavisi od toga šta će SDS odlučiti; Ta stranka ima pravo prvog poteza.

Unutar SDS-a je polemika o tome da li predsjednik stranke Vukota Govedarica treba da se kandiduje za predsjednika RS; SDS u protekla dva izborna ciklusa predsjednik stranke (Mladen Bosić) nije predstavljao kao kandidat na ovim nivoima i dobar dio članova te partije smatra to greškom; Isto tako smatraju da će nepovoljno po stranku biti ukoliko se i treći put zaredom lider partije (sada je to Govedarica) ne kandiduje za jednu od predsjedničkih funkcija.

Uz Govedaricu, mogući kandidati su još Mićo Mićić i Mirko Šarović.

Šaroviću je ranije obećano pravo prvog poteza prilikom izbora pozicije.

Brojna su istraživanja javnog mnjenja i sva pokazuju da je SNSD u ogromnoj prednosti u odnosu na druge stranke.

Jedno od poslednjih istraživanja pokazalo je da SNSD ima podršku 38 posto ispitanika, SDS podržava njih 19 posto, dok bi za DNS glasalo 12 posto anketiranih, a za PDP njih osam posto.

NDP i SP su na dohvat cenzusa, dok nijedna od ostalih stranaka ne prelzi jedan posto.

недеља, 21. јануар 2018.

Budo Stanković, šef Zemljišne mafije, pokreće poslove u energetici

piše: Slobodan Vasković

Budo Stanković, šef Zemljišne mafije, vraća se u "poslove" kroz energetski sektor; Stanković priprema gradnju Mini hidroelektrane na Vrbasu, između Trna i Klašnica. Riječ je o protočnoj MHE, a Stanković je trenutno u fazi završavanja dokumentacije za taj projekat.

Stanković je izbjegao zatvor u vezi sa prevarama počinjenim u Republičkoj upravi za geodetske i imovinskopravne poslove, iako su svi njegovi puleni Aleksandar Deurić, Mirko Stojčinović, Dragan Grulović... proveli neko vrijeme iza rešetaka i sada su u fazi suđenja i/ili čekanja na optužnice.

Uprkos tome, njegovi puleni i dalje rade u RUGIP-u na vrlo odgovornim mjestima; Odnosi se to na Grulovića i Stojčinovića, što znači da Zemljišna mafija i dalje djeluje. Možda u nešto smanjenom kapacitetu, ali radi.

Interesantno je da je pulenka Bude Stankovića i, sada već, "čuvena" Dijana Đuđić iz Prijedora, koja je bila spremna dati stranci Janeza Janše 450 hiljada evra za finansiranje kampanje. Navodno, kao kredit.

Đuđićevu je Stanković svojevremeno uposlio u katastru u Prijedoru.

Prijedorski DNS je insistirao na njihovom udaljavanju iz te institucije, pa je Stanković Đuđićevu prebacio u Laktaše. Nedugo potom ona je npustila RUGIP i počela da se bavi "biznisom", iz kojeg je namijenila "kredit" Janšinoj stranci u visini od 450 hiljada evra. 

Tužilaštvo BiH vodi istragu u vezi sa ovim slučajem, ali iskustva govore da od te istrage nema ništa. 

Janša je, nakon velike medijske afere u Sloveniji oko Đuđićkinog "kredita", odustao od ovog novca.  

U maju prošle godine došlo je do otvorenog sukoba između Milorada Dodika i Stankovića u restoranu “Kej”, koji je vlasništvo potonjeg.

Stanković je, tokom rasprave, počeo da viče na Dodika, nakon čega ga je lider SNSD-a snažno ošamario. Toliko snažno da je Stanković pao.

Kada je to vidio, Stankovićev blizak srodnik pokušao je da nasrne na Dodika, ali je reagovalo njegovo obezbjeđenje i pretuklo ga.

Dodik i Stanković mjesecima nisu komunicirali; Stanković se, nakon hapšenja Deurića&co, danima krio po Gradišci, a onda se izmirio sa kumom. Nakon toga ga je opet krenulo...

субота, 20. јануар 2018.

Akcija - Darujte “Specijal” za “Humanitarce”; Nevjerodostojne fotografije - Ko je obrisao R.V.?!

piše: Slobodan Vasković



1.
Skribomani, preplitke apologete Dodikovog lika i nedjela, potpuno su konsternirani; Izgubljeni u vremenu, prostoru i arsenalu “Srbske časti”.

Najrađe bi oni kritičare častili sa po jednim rafalom, prvo kratkim, pa dugim, pa potvrđivanje, ali ne ide to baš tako lako - treba stisnuti!

2.   
Kako bi se, koliko toliko, izvukli iz anksioznosti, totalne defanzive, osjećaja gušenja i straha, dezorijentisanosti u odbrani neodbranjivih paravojnih jedinica, lupanja srca, povišenog pritiska i ostalih nustegoba, ne bi bilo loše da organizuju jedan “Specijal”, sličan onom 25.12. prošle godine. 

Dodik, u Maskirnoj uniformi, sam za stolom, preko puta njega Pet Statista/Čunjeva, svi u Maskirnim uniformama.

Dodik može imati i činove!

3.
Može isti sastav Statista/Čunjeva kao i onaj decembarski - nema potrebe mijenjati ekipu koja “pobjeđuje”!

Da ne zaboravim, svi bi trebalo da imaju i, bar, privremene tetovaže, a kako neki nisu nabildani, trebalo bi da na sebe obuku one lažnjake mišiće, ispod maskirnih uniformi; Tako bi svi imali Isklesani Torzo! 

4.  
Tema “Specijala” - Jesmo u Maskirnim uniformama, jesmo Isklesani, ali nismo paravojska, već humanitarci; Je li tako naš Humani Šefe?!

A Šef Humanitarac će da objasni - sve od sarajevizacije, preko londonizacije, pa do vašingtonizacije. I svih ostalih domaćih izdajnika/stranih plaćenika i drugih janjičara, koji vjeruju svojim očima, a ne njegovim klimoglavcima.

5.
“Specijal” bi bio vrlo gledan, a Dodik bi mogao ponoviti Legendarno pitanje/konstataciju iz decembarskog, (koje je tada bilo najkompleksnije i najsadržajnije u cijeloj emisiji) - ‘Oćemo li ovako do ujutru?!

6.
To pitanje je prošli put ostalo bez odgovora, visi i dalje u vazduhu, pa bi se ovaj novi “Specijal” mogao unaprijediti da Statisti/Čunjevi uglas odgovore: ‘Oćemo!!!

Bilo bi konačno, sa njihove strane, Statista/Čunjeva, nešto i suvislo rečeno.

Za takav dohvat/poduhvat nije mnogo ni tri “Specijala”, a kamoli dva.



7.
U narečene pod tačkom 1., kao ni u Statiste, nikako ne ubrajam svog starog dušmanina R.V..

8.
Neću nabrajati razloge zašto, ali me, itekako, intrigira Zbog Čega mog starog dobrog dušmanina R.V. nema na slici Prve Vlade RS (fotografisanoj 19.01.2018.), koju je predvodio Dodik i koja je formirana 1998. godine. 

Na Krstovdan, 18.01.1998!

9.
R.V. je u toj vladi bio vrlo zapažen  ministar informisanja, sa još zapaženijim atacima na novinare i medije, koji nisu podržavali tadašnju politiku Milorada Dodika. Tražio je i privođenja novinara, ali to je već pluskvamperfekt, kao i činjenica da je R.V. bio zadnji ministar informisanja.

10.
Na slici, datiranoj 19.01.2018., okinutoj na prijemu u čast Dodikove prve vlade (dvadeset godina od formiranja, nije mala stvar), objavljenoj na sajtu kabineta predsjednika, R.V. nema. 

Uvećavam, desno lijevo, gore, dole. Nema!

Njega i Tihomira Gligorića, koji je u toj vladi bio ministar za boračka pitanja!

11.
Možda su bili na prijemu, ali na sliku im nije dozvoljeno; Ili nisu ni bili, Ili su “isječeni” ili sami nisu htjeli - Pitanje je sad!!!

Da R.V. nisu, u Dodikovom kabinetu, sa slike obrisali ubačeni SDS-ovci; Kao, svojevremeno, Nadu Tešanović?!

Pitanja se roje…

12.
Na slici, osim R.V. i T.G., nedostaju i Helikopter SFOR-a i Franjo Majdandžić! Samo sa tim ovjekovječenim sastavom bi bila potpuna. I vjerodostojna.